Акиро Куросава

„Не могу себи приуштити да мрзим никога. Ја немам толико времена.”

МУДРЕ ИЗРЕКЕ СЕРАФИМА САРОВСКОГ

МУДРЕ ИЗРЕКЕ СЕРАФИМА САРОВСКОГ
ПОУЧНО!

Newspapers Ecumenical Васељенске новине

АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА

АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА
КОНЦЕНТРИЧНИ КРУГОВИ Ралф Валдо Емерсион

Зона преливања

ЛеЗ 0009209 Зона преливања. Леонид Шејка. - ...Улазећи, дакле, у Ђубриште, могао сам без задржавања да пођем у правцу Замка, али, као што рекох, ја сам једва знао за његово постојање и, с друге стране, хтео сам да испитам све могућности, све пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог пространства, које зовем Ђубриште. Оно је преда мном у целој непрекидности и у димензији која не може да се сагледа, да се премери, тако да од целе површине испитујем један мали део, мој део. Што се тиче Града, њега сам могао да реконструишем на основу свега овога разбацаног по Ђубришту, што је, у ствари, била одбачена неупотребљивост, а за мене много више од тога – један космос, независан од Града, иако се Ђубриште преливало у Град или чак поклапало са њим, што је вероватно и условило да сам, лутајући по Ђубришту, зашао у Зону преливања и с тешким напором свести успео да схватим да је то што имам пред собом у ствари Град.

недеља, 2. октобар 2011.

Поводом ЗАБОРАВА / УР.*

Тапије постојања, камене књиге, нелажне... (Снимак ЗАВЕТИНЕ)
Нема веће даљине од заборава, написао је Милош Црњански. Хајде да пламичком одличних прича осветлимо ту таму!  (Васа Павковић, априла -маја 2006 у Београду, у предговору књ. Девет заборављених приповедача, Едиција Браничево, Пожаревац, 2006, стр. 7)

* * *
Показује се да је  српска књижевност истовремено неверовбатно конзервативна и заборавна.
Писац који се једном, обично за свог живота, није уписао у тзв. канон српске књижевности има мало шанси да, у будућности, његово дело буде прочитано. А још мање вредновано на прави начин.
Неки писци су тога свесни на време, отуда "гребу" и рукама и ногама да се, рецимо, упишу на листу добитника НИН-ове. Будућност им се се онда чини извеснијом.
Други писци, они којима до тога није стало, или се нагонски гаде разноразних "игара" на књижевној сцени свог времена, писци који су жанровски другачији (не смем да кажем оригиналнији) илки који интенционалније припадају неким другим парадигмама знања, чак и важним, и при томе су врхунски њени представници, немају у српској књижевности и њеној канонској парадигми никакве шансе. Или су им шансе изузетно мале...
     Итд.
     Ако је тачан овакав начин закључивања, ако је заснован на стварима и аргументима о којима се углавном ћути,  онда је тзв. српска канонска књижевност паклено место, а њени творци, саучесници и подупирачи, бетонски подупирачи програмираног заборава.
Службени Гласник је не тако давно громопуцателно најављивао  нову књигу Д. Ћ. као "наставак најимпозантнијег и најзначајнијег дневника у српској књижевности"!!!! (У туђем веку) док се такве књиге штампају и намећу по сваку цену са највиших места - колико других битнијих и релевантнијих рукописа чами у тами, на таванима, у подрумима, у мемљивим архивима и библиотекама?
    __________
        * Ур.  = Уредник "Заветина", М. Лукић

ПИСМА, препоручују: Михаило, спашавај нас!

ЛеЗ 0011495

"ПИСМА" препоручују








Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. - Ови рукописи, које је сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969), садрже драгоцене податке о скоро свим личностима који су нешто значили у култури српског народа од половине 18. до почетка 20. века. Ово дело је разврстано у 16 свезака по азбучном реду и, иако је изузетно богато снадбевено детаљним биографијама и библиографијама, остало је непознато нашој широј културној и научној јавности

Хазари у Русији (пун списак)