Акиро Куросава

„Не могу себи приуштити да мрзим никога. Ја немам толико времена.”

МУДРЕ ИЗРЕКЕ СЕРАФИМА САРОВСКОГ

МУДРЕ ИЗРЕКЕ СЕРАФИМА САРОВСКОГ
ПОУЧНО!

Newspapers Ecumenical Васељенске новине

АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА

АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА
КОНЦЕНТРИЧНИ КРУГОВИ Ралф Валдо Емерсион

Зона преливања

ЛеЗ 0009209 Зона преливања. Леонид Шејка. - ...Улазећи, дакле, у Ђубриште, могао сам без задржавања да пођем у правцу Замка, али, као што рекох, ја сам једва знао за његово постојање и, с друге стране, хтео сам да испитам све могућности, све пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог пространства, које зовем Ђубриште. Оно је преда мном у целој непрекидности и у димензији која не може да се сагледа, да се премери, тако да од целе површине испитујем један мали део, мој део. Што се тиче Града, њега сам могао да реконструишем на основу свега овога разбацаног по Ђубришту, што је, у ствари, била одбачена неупотребљивост, а за мене много више од тога – један космос, независан од Града, иако се Ђубриште преливало у Град или чак поклапало са њим, што је вероватно и условило да сам, лутајући по Ђубришту, зашао у Зону преливања и с тешким напором свести успео да схватим да је то што имам пред собом у ствари Град.

среда, 18. јануар 2012.

СТЕВАН БОШЊАК: УТОЧИШТЕ

(Из истоимене књиге С. Бошњака, посвећене Лидији)
СТЕВАН БОШЊАК



УЧЕЊЕ ТРАГАЧА

Знасмо те пећине испред једног страшног тунела,
Често се поред њих играсмо
Јер у њима ницаше некакво опојно биље,
Лепог и доброг дејства.
Ту стално би топло,
Чак и при највећој студени напољу.
Око њих беше чудна али добра
И безбедна шума која се пењаше
Стрмим литицама увис.
Дрвеће је било широке крошње и непојмљиве лепоте
И безбедно би на њему, под њим и око њега,
Такво пре не видесмо
Између биљака беше мноштво храмова вресом обраслих,
Остаци Древних, рушевине корена планина
Развалине, што нам их Очеви оставише

Вапе сад кроз увелу тишину наших умова
Јер тада бесмо млади, сећања пред нама, пут пред нама
Све беше увијено у магличаста испарења, граница није било
У пријатној топлини, у тами бојеној благом светлошћу

Једне бројне и веселе републике душа,
Које љубичасте, љубичасто
Скакутаху око нас, љубичасти летећи другови
Прхћући при сваком нашем даху
Смејаху се због нашег страха
  
Да су дах и као дах да ће се развејати, по хладном дану
Долазеће рецесије. Говораху нам поверљиво крчећ блатишта
На путевима нашим да, кад у среду падне четвртак
Свет пропашће, па кренусмо на пут да спречимо пропаст Света.

ПИСМА, препоручују: Михаило, спашавај нас!

ЛеЗ 0011495

"ПИСМА" препоручују








Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. - Ови рукописи, које је сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969), садрже драгоцене податке о скоро свим личностима који су нешто значили у култури српског народа од половине 18. до почетка 20. века. Ово дело је разврстано у 16 свезака по азбучном реду и, иако је изузетно богато снадбевено детаљним биографијама и библиографијама, остало је непознато нашој широј културној и научној јавности

Хазари у Русији (пун списак)