Акиро Куросава

„Не могу себи приуштити да мрзим никога. Ја немам толико времена.”

МУДРЕ ИЗРЕКЕ СЕРАФИМА САРОВСКОГ

МУДРЕ ИЗРЕКЕ СЕРАФИМА САРОВСКОГ
ПОУЧНО!

Newspapers Ecumenical Васељенске новине

АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА

АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА
КОНЦЕНТРИЧНИ КРУГОВИ Ралф Валдо Емерсион

Зона преливања

ЛеЗ 0009209 Зона преливања. Леонид Шејка. - ...Улазећи, дакле, у Ђубриште, могао сам без задржавања да пођем у правцу Замка, али, као што рекох, ја сам једва знао за његово постојање и, с друге стране, хтео сам да испитам све могућности, све пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог пространства, које зовем Ђубриште. Оно је преда мном у целој непрекидности и у димензији која не може да се сагледа, да се премери, тако да од целе површине испитујем један мали део, мој део. Што се тиче Града, њега сам могао да реконструишем на основу свега овога разбацаног по Ђубришту, што је, у ствари, била одбачена неупотребљивост, а за мене много више од тога – један космос, независан од Града, иако се Ђубриште преливало у Град или чак поклапало са њим, што је вероватно и условило да сам, лутајући по Ђубришту, зашао у Зону преливања и с тешким напором свести успео да схватим да је то што имам пред собом у ствари Град.

понедељак, 2. новембар 2015.

Приватна основна школа "Повратак природи", у Београду. Јединствена по свом необичном концепту рада и учења...

УЧЕЊЕ првих слова, бројева, таблице множења - не мора да буде баук. Школа може да буде место на које деца одлазе са осмехом, где не раде домаће задатке са сузама. Ово је била основна идеја Марка Ђорђевића, професора књижевности, када је заједно са групом пријатеља решио да отвори приватну основну школу "Повратак природи", у Београду. Јединствену по свом необичном концепту рада и учења.
Већ први поглед, само на двориште и ходник школе ушушкане у зеленилу земунске улице, оставља утисак да је ово место другачије од свих других чији је предзнак ОШ. Као украс, у крошњама висе кишобрани, а у малим жардињерама стоји зачинско биље које су деца посадила.
Кабинети за друштвене и природне науке, све просторије и сваки кутак, опремљени су модерно. Не свемирски, већ топло и пријатно, са укусом и мером.
Неколико дечака и девојчица окружило је учитељицу Слађану Рацков. Заједно решавају задатке. Имају гомилу питања за њу. Једно од правила је и да се учитељицама не персира. Разговор је присан и непосредан, не и непристојан.
- Поента ове школе је "слободно, али одговорно дете" - каже нам Марко Ђорђевић. - Наша деца обожавају да иду у школу, осећају да смо им пријатељи. Њима је овде лепо, али науче све што и деца у осталим школама. Чак и више.
САМ У КУЋИ- ГОТОВО деценију пре школе отворили смо обданиште "Повратак природи" - каже Ђорђевић.
 - Један део ђака је прешао одатле у школу, а сваког другог петка имају прилику да се поново врате у вртић. Тада организујемо програм "сам у кући", па предшколци и школарци преспавају ноћ у вртићу, а увек имамо тему. Следећег петка правићемо ајвар, прошлог пута смо спремали џем, а било је и маскенбала...
Група која је домаћи завршила раније, одмара се у "кутку за осаму". То је угао собе уоквирен дрвеним стубовима и симпатичним степеницама, испуњен јастуцима. Трећа екипа, са учитељицом Светланом Савић, вежба текст за школицу глуме... И сви жељно ишчекују радионицу природних наука и нове експерименте професора хемије.
- Прошли пут смо радили са течним азотом, правили љигавца, а недавно и сладолед који смо после јели - каже нам Виктор Хофман, првак и Марков помоћник домаћин.
До учионица ходником води ред цртежа и радова које су малишани израдили у креативним радионицама... Али, у управи необичне школе, кажу да је најважније да се учи на примерима, активно, ангажовано, да се сваком детету појединачно посвети пажња.
- Принцип је да у одељењима буде највише 15 ђака, да би се са сваким могло радити - каже нам Марко Ђорђевић, који води Центар за друштвене науке. - Осим осморо првака, засада имамо и још осморо ђака у другом и трећем разреду. И ова школа ради по стандардима, имамо одобрење Министарства. Кабинети за друштвене и природне науке, све просторије и сваки кутак, модерно су опремљени.
Како Ђорђевић каже, "Повртак природи" није реформа школства, али је начин да се деца мотивишу да са радошћу откривају нова знања.
Ми смо укинули култ једне учитељице и баш да бисмо склонили фокус са једне особе, наши ђаци имају три. А, оно чиме се највише дичимо су наше школе без зидова, које имамо у селу Војка и на Фрушкој гори. Наша деца су тамо научила много о пољопривреди, знају шта се када сеје и како успева, јер имају своје газдинство.
ЛАКО И СА ХЕМИЈОМ
ДА би спречили шок који се догоди деци када се у вишим разредима први пут сретну за физиком, хемијом, увели смо упознавање са овим предметима од самог почетка кроз Центар за изучавање природних наука - каже Ђорђевић.
- Млађи школарци су савладали лекцију "Кретање у природи" без много мучења, а када у вишим разредима добију физику и хемију, само ће природно да наставе са учењем.


Учење овде није баук | Репортаже | Novosti.rs

понедељак, 7. септембар 2015.

Један од таквих случајева сигурно је и вредновање улоге краља Милана Обреновића у једном догађају када је, почетком јуна 1885. године (по новом календару), понудио Србију и престо Бечу на располагање, а заузврат тражио да добије велико грофофско имање за себе и свог сина Александра....

УВЕК када мислимо да је неки крупан историјски догађај, било трагичан, било тријумфалан, проузроковала и потпуно обликовала воља једне или неколико особа, грешимо, ма колико нам изгледало да је то тако. Још од херојских античких времена појединац и његова воља су у смислу детерминатора историје били и остали у истом часу и све и ништа. Друштво је одавно, а посебно у захуктала два последња века, постало чудовишно сложен и осетљив систем, а уз то је задржало ону још за првобитну политичку заједницу карактеристичну рањивост и осетљивост нарушавања токова сопственог живљења чак и актом неког појединца. Склони смо и да заборављамо да постоји низ околности и процеса који усмеравају токове догађања у друштву и који утичу на животе појединаца бар онолико колико и акти моћних појединаца на те токове.
Један од таквих случајева сигурно је и вредновање улоге краља Милана Обреновића у једном догађају када је, почетком јуна 1885. године (по новом календару), понудио Србију и престо Бечу на располагање, а заузврат тражио да добије велико грофофско имање за себе и свог сина Александра (Историја српског народа, група аутора, СКЗ, шеста књига).
ПРЕДИСТОРИЈА овог чина досеже до одлуке Берлинског конгреса 1878. године којом је Кнежевина Србија добила независност и проширење на Врањски, Нишки, Пиротски и Топлички округ. Благонаклон став Русије у стварању санстефанске Бугарске, науштрб српских територија, кнеза све више окреће према Аустроугарској и он шаље прву делегацију да поведе преговоре са аустроугарским двором. На челу делегације се налазио Јован Ристић. Вођа либерала обавезао се да у име Србије са Аустроугарском закључи трговачки уговор и који је подразумевао и изградњу железничке пруге. Железничка конвенција је потписана 28. марта 1880. године.
Кнез Милан, иако дубоко увређен држањем Русије према Србији, ипак одлази 1881. године у званичну посету руском цару Александру III Романову. У Петрограду је примљен доста хладно. Руси су још једном потврдили своје ставове са Берлинског конгреса. По повратку из Петрограда, кнез Милан свраћа у Беч и договара почетак преговора о трајном политичком савезу са Аустроугарском.
Тај документ је била чувена Тајна конвенција, коју је у Београду потписао Чедомиљ Мијатовић 16. јуна 1881. Тајна конвенција је подразумевала узајамну и пријатељску политику Србије и Аустроугарске, којом се Србија обавезала да на својој територији неће дозвољавати било какав политички рад против Аустроугарске монархије и ширење идеја о уједињењу свих Јужних Словена у јединствену државу. Заузврат, Беч је обећао да ће подржати проглашавање Србије за краљевину код других сила. После овог споразума, прва мера је уследила од председника министарског савета Михаила Пироћанца који је кнезу Милану поднео оставку своје владе, која није прихваћена.
ОДМАХ по проглашењу Милана Обреновића за краља Србије, почео се нагло мењати политички живот у земљи. Народ је почео да буде незадовољан владавином новопеченог краља. Бојећи се народног незадовољства, а и због набавке нових пушака, краљ Милан се позвао на право да оснује стајаћу војску и наредио да се покупи оружје од народа и стави у магацине. Радикали су се жестоко супротставили овој одлуци. Сељаци Тимочке Крајине, по наговору Радикалне странке, одбили су да предају оружје. У околини Зајечара и Књажевца 1883. избила је Тимочка буна коју су краљ Милан и војска угушили.
У међувремену, краљева политика према Софији почиње све више да се заоштрава. Долази до првих озбиљнијих чарки са Бугарском која је на својој територији прихватила неухапшене учеснике Тимочке буне предвођене Николом Пашићем.
ПОСЛЕ Тимочке буне краљ Милан поред политичких, доживљава и неколико озбиљних породичних потреса. Све чешћи су сукоби с краљицом Наталијом. Свађе су биле свакодневне и непрестане. До бурних размирица долазило је због краљичиног све отворенијег русофилства, затим и око васпитавања престолонаследника Александра. Постоји и неколико писама у којима је предмет расправе краљева аустрофилска политика и краљичино русофилство. На све ово требало би додати и краљеве љубавне авантуре.
Милана хвата паника после сигнала из Петрограда, да иза брака Петра Карђорђевића, са најстаријом ћерком књаза Николе Петровића - Зорком, директно стоји руски двор, да су руски агенти били умешани у Тимочку буну и да тимочки побуњеници, који су пребегли у Бугарску добијају новац од Славјанског добротворног комитета у Петрограду.
Панично стање српског краља појачано је после сусрета царева Немачке, Русије и Аустроугарске, негде у Пољској, септембра 1884. Он је очигледно добио погрешне информације да је на том царском самиту дошло до договора о деоби Балкана између Русије и Аустроугарске. Ако се свему овоме додају Миланове редовне новчане невоље, онда донекле постаје јасно његово дубоко убеђење да му ове невоље могу решити само Аустријанци.
И тако се наш краљ, растрзан свим овим проблемима, почетком јуна 1885. године обрео код аустроугарског посланика у Београду Кевенхилера с поверљивим предлогом да се постојећи тајни уговор између Србије и Беча прошири за још пет тачака у којима он нуди српску круну Хабзурговцима.
ПОСЛАНИКУ Кевенхилеру, када је видео Миланов предлог, одмах је било јасно да га његова влада неће озбиљно схватити и покушао да напише нову ублажену верзију овог предлога. Он је понуду српског краља доживео "као чин нервно оболелог човека и препоручивао је да му ваља давати нешто за стишавање нерава".
Међутим, тадашњи аустроугарски министар иностраних дела, граф Калноки, није хтео да разговара ни о прерађеном тексту свог посланика из Београда. Он није видео у краљу Милану нервно болесног човека, него "неизлечивог распикућу, који је, због велике новчане оскудице у коју је запао, готов да своја владалачка права, па с њима и своју земљу, прода за добре паре Аустрији." (Слободан Јовановић). 

ПОСЛЕДЊИ ИНАТ И ПРКОС

СЛОБОДАН Јовановић, у књизи "Влада Милана Обреновића", о овом историјски важном догађају пише:
- Нацрт краља Милана сведочи о његовој великој заморености и обесхрабрености. То је акт једнога владаоца који се спрема на оставку, то су његове последње, такорећи посмртне жеље. Оне се своде на двоје. Прво, краљ жели да своме сину, био он на престолу или не био, обезбеди ранг и приходе једнога принца. За мајорат који ће Аустрија дати његовом сину, он је готов да јој уступи целу Србију. Краљ Милан је био нежан отац, он се много бринуо шта ће бити са његовим сином, ако династија Обреновића буде оборена, уколико му је положај династије изгледао критичнији, утолико је и његова брига за сина постајала узнемиренија и неиздржљивија. Друго, краљ жели да се његова аустрофилска политика продужи и после његова силаска с престола. Своја владалачка права кадар је да прегори, али не и своју аустрофилску политику - писао је Јовановић.
Према Јовановићевим списима, у Милановом нацрту предвиђа се да после њега долази на српски престо онај кога хоће аустријски цар, или долази његов син претходно одгајен у Терезиануму за доброг аустрофила.
Милан и Наталија са престолонаследником Александром
- Аустрофилски режим, дакле, надживљује краља Милана: то је последњи инат и пркос краља Милана према српском народу, који није хтео да разуме и одобри његову аустрофилску политику - забележио је Слободан Јовановић.


Краљ Милан покушао да прода Србију Аустрији | Репортаже | Novosti.rs

субота, 4. јул 2015.

“Девојке се секу тамо доле како би се заклеле на верност. Када се то санира, ви више неће моћи да будете проститука која ће ићи у потрагу за мушкарцима”, прича Ана-Мора за Дејли Мејл



Оне на својим жртвама користе бријаче и све раде на живо. 

Жене које спроводе операције на женским гениталијама, које у екстремним случајевима може ићи и до "зашивања" вагине, тачније уклањање клиториса, изјасниле су се зашто то раде.
Процес је илегалан у многим земљама, али представљамо вам жену која обавља овај ужасни поступак и не планира да прекине са тим, јер каже да "што више девојака треба да прође кроз ту интервенцију".
Неки родитељи су чак своје ћерке на летњим распустима слали на овакав вид операције, спречавајући их да доживе сексуално задовољство. Полуслепа 86-годишња старица Ана-Мора Неге је врло познат "хирург" у Кенији који се тиме бави већ 70 година, а на својим жртвама користи бријаче.
Девојке се секу тамо доле како би се заклеле на верност. Када се то санира, ви више неће моћи да будете проститука која ће ићи у потрагу за мушкарцима”, прича Ана-Мора за Дејли Мејл.
Бићете послушни и чекаћете свог супруга. Секс је ту само због деце, а ако сте се већ оствариле као мајке, нема потребе више за тим”, наставља Ана-Мора.
У Европи постоји око 700.000 жртава гениталног сакаћења, са око 140.000 у Великој Британији и 100.000 у Француској. Упркос чињеници да је оно илегално у многим земљама, пракса се и даље наставља. Људи мисле да њихове ћерке, када нађу свог мушкарца, треба да иду на операцију, јер у супротном девојке не могу да контролишу своје емоције и нагоне.
Женско обрезивање је важан део живота. То је као прослава за Божић. Оно уједињује људе. Секући жену, тада она расте у здравом телу”, прича она.
Културни лидер Киси племена у Кенији Дикион Кибагендија тврди да ће Африканке, ако не прођу кроз ову "варварску праксу", постати робови Запада. Како он појашњава, жене које се нису подлегле гениталном сакаћењу, "немају дисциплину, не показују поштовање према својим ближњима, а осећај према култури се губи".
Подсећамо вас да је култура и традиција у Африци на првом месту и ако их не поштујете, бивате екскомуницирани из заједнице.
ТОКОМ ЈЕДНОГ ДАНА ОБРЕЖУ ОКО 6 000 ДЕВОЈЧИЦА
Према проценама у свети живи између 100 и 157 милиона жена и девојчица које су се подвргле одстрањивању клиториса. Сваке године се тај број повећава за око два милиона, што значи да се током једног дана обреже око 6 000 девојчица. Обрезвање није исто као код мушкараца, јер жене губе само један део полног органа, што касније ствара многе последице по здравље попут дечје парализе, хепатитиса, ХИВ, запаљење материце и стерилитет.
Послушајте мишљење активисткиње за људска права која је родом из Сомалије, а и сама је преживела генитално сакаћење.
УЖАСНА ИСПОВЕСТ ЖЕНЕ КОЈА СЕ БАВИ САКАЋЕЊЕМ: 'Девојке ће тако бити послушне и верне' | Репортаже | Novosti.rs

недеља, 22. фебруар 2015.

КЊИГА "Српско срце Јоханово"

КЊИГА "Српско срце Јоханово" Веселина Џелетовића, према речима аутора, могла би ускоро да оживи на филму, и то са редитељским потписом славног Никите Михалкова. Ову потресну причу која је до сада доживела 11 издања, руском редитељу понудио је издавач "Поета" из Београда.

Истинито сведочанство о страдању Срба на Косову и Метохији испричано кроз судбину богатог Немца, Јохана Вагнера, недавно је представљено у Зворнику. Пред читаоцима је роман о злогласној трговини органима, коју су починили Албанци на Косову.Зворничку промоцију организовала је омладинска светосавска заједница у Дому омладине.- Због оболелог срца, Јохану Вагнеру су дани били одбројани - каже Џелетовић о књизи. - После успешне трансплантације Вагнер почиње да сања прекрасан предео који никада није видео, два плава дечја ока, кућу са окућницом, божанствену цркву која има и небески одраз... Временом се снови претварају у кошмар ратних слика које Јохана тера да испита идентитет донатора свог срца. Када открива да је у њему срце Јована, православца са Косова, одлази у наводну мировну мисију у јужну српску покрајину, где почиње његов преображај.На Косову Јохан улази у опасно разоткривање наличја косовског питања, убистава српског народа и трговине органима.- По доласку на Косово, Јохан стиже пред манастир Грачаницу коју препознаје из својих снова. Са кућног прага покојног Јована истрчава његов син, плавокосо дете које се привија уз његово срце и назива га "тата". Јохан прима православље, усваја дете и тиме оставља драгоцено сведочење о многим прећуткивањима и горућим истинама о дешавањима на Косову - преноси Џелетовић окосницу приче свог романа.
ЗАИНТЕРЕСОВАН И КУСТУРИЦА
И НАШ редитељ Емир Кустурица био је заинтересован да сними филм према овом роману и пре нешто више од годину дана најавио да је започео писање сценарија.- То остварење ће створити једну болну, истиниту тему о страдању српског народа о којој историја, литература и кинематографија свесно ћуте с циљем да се Срби прикажу као геноцидан народ, никако као жртве. Филм ће се снимати у Русији, где имам пуно пријатеља, који ће ми помоћи да изгурам тај подухват - изјавио је Кустурица у децембру 2013. године.
Како у Немцу куца срце Србина са Косова | Култура | Novosti.rs

четвртак, 19. фебруар 2015.

Превредновање. Најкраће могуће речено





...Св. Августин је представљао Божију природу као круг, чије је средиште свуда, а периферија нигде. Ми се читавог живота бавимо тиме, да одгонетнемо загонетку многоструког значења тога пра-лика... Сад ћемо потражити и доказати другу аналогију: да се сваки рад даде надвисити. Наш је живот време или рок, за који треба да упознамо истину: да се око сваког круга може повући други; да, у природи, нема краја него, да је сваки крај уједно и почетак; да иза сваког дана, који пролази, нова зора свиће; да се испод сваке дубине, отвара нова, још већа дубина.Тај факат, уколико је симболичан за морални факат непостиживости савршеснтва, које пред нама измиче и које руке смртника не могу обухватити, и које је, у исто доба, инспирација и осуђивач свакога успеха, може, баш како треба, послужити као повезивање многих и разних појава човечије моћи.У природи нема ништа апсолутно стално ни утврђено. Васиона је течна и променљива. Трајност је само релативан појам...


Ове Емерсонове мисли биле су нам на уму када смо размишљали да покренемо блог који би био изазов за српску културу и књижевност, а пре свега за вредновање и превредновање - за које је одавно дошло време, али које се зауставља на овај или онај начин. Послератна литература српска, стварана током читаве друге половине 20. века, још се држи чврсто наизглед само у наметнутим и промашеним, диригованим историјама књижевности и тзв. обавезној лектири за средње и основне школе, али не може избећи судбину наметнутих ствари, и она се нагиње над бездан, који се отвара за све што је застарело, кад се појављују нове идеје, а пре свега неизбежни талас нових критичара надмоћне стваралачке иницијативе...Овде се отвара полигон за тешко аргатовање и цепање пањева, како би рекла И. Секулић. Нова генерација уметника, стваралачких личности, овде има прилику да изложи порузи и раскринкавању сваку неистину и дуговечну лаж. Већ од првих постова, објављиваћемо текстове оних писаца којима су убедљивост и аргументованост јача страна, без обзира на доб или верску, политичку и националну припадност. Шаљите нам своје текстове, али гледајте да не буду предуги... Ако се до пре годину или две чинило да у савременој српској књижевности једва да има неколико писаца који се јавно и аргументовано залажу за неизбежна превредновања, за која се пред Други светски рат залагао и В. Вујић, данас број личности критичке оријентације расте, повећава се. Нови критичари долазе из најнеочекиванијих праваца, и природно је да из њих долазе, с обзиром у каквом се друштву живело и гушило и онемугоћавало...

И данас српску културу и књижевност сапињу извесне тенеденције које би се могле описати као деловање "живих вампира". Да, има их, још увек: жељни су свеже крви, наравно...

Нова и неустрашива књижевна критика, која се огласила пре само неколико година у једном од београдских књижевних часописа

RAZLIKA IZMEĐU...? Poljoprivredni forum...

Razlika izmedju ćurana i ćurke?

Zdravo i ja se bavim uzgojom TOVNIH CURAKA...ali ima jedan problem naime prosle godine drzao sam 10 curaka i od tih 10 bilo je nekih 3-4 curana i ostalo curke...curani su dostigli 25 kg ,a curke max 15 kg...Pa sledi pitanje da li moze nekako da se izaberu sve djurani kad se kupuju za tov...da li ima nekako mogucnost da se provjeri? jer razlika je velika 10 kg... a kad vec tovim da to budu curani ...

P.S.Znam da za pilice tovne kad se kupuju da moze da se provjeri koje ce bit koka a koje kokot ...tj na krilo neznam sad tacno ali u pitanju su zadnja pera na krilu znaci ako su dva od tri manja a srednje vece to je petao ...i obrnuto...tako nekako...a sad postoji li neka fora za curke...

Hvala...
                 = izvor 

**

Odg: Razlika izmedju curana , i curke?

Hmmm

1. Da li ce ti prodavac dozvoliti da biras je prvo pitanje. Kad bi svima to dozvolio, kome bi prodao zenke? Kod mene u kraju poljoprivredne apoteke nude, ali uz doplatu, da kupis samo curane. Radi se o zivotinjama iz uvoza, jer nase farme to ne rade (ako znam zasto...)

2. Ja ostavljam curke za sebe, sladje je meso, a bataci sa manje zila (жила, žila).

3. Nije bas tolika razlika u zaradi, jer curke manje jedu, a mozes i ranije da ih zakoljes.

4. Nemam pojma kako da ih prepoznas, to ni ja dosada nisam provalio.

**
Mislim da link nije baš adekvatan i primenjljiv za naše uslove.
U početku sam kupovala jednodnevne ćuriće, kasnijih godina kupujem tronedeljne ( mada mislim da nisu baš tronedeljni, zakida se na danima, al, hajde), tako mi je konfornije.
Razlika u tom uzrastu se samo naslućuje.
Na primer, ćurani imaju veću izraslinu iznad kljuna u odnosu na ćurke.
Ono što je sigurno, kada počnete da ih provociratate onomatopejom odraslih ćurana, mali ćurani pokušavaju da se oglase, dižu glave i samo zevaju ( još nisu u mogućnosti da ispuštaju bilo kakav zvuk). ali se "kostreše" na par tenutaka perje im se podigne, dok su ćurke mirne!

Kod odraslih razlika je u težini, i kvalitetu mesa, već je pisano o tome.
Moji kupci većinom žele ćurke, al nema, dobiju ćurane, jer uvek imam jako malo ćuraka i ostavljam ih za sebe, pripremiim ih za rolovanje, i ostavim,"za ispeći ucelo", za Božić. 

**

ПИСМА, препоручују: Михаило, спашавај нас!

ЛеЗ 0011495

"ПИСМА" препоручују








Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. - Ови рукописи, које је сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969), садрже драгоцене податке о скоро свим личностима који су нешто значили у култури српског народа од половине 18. до почетка 20. века. Ово дело је разврстано у 16 свезака по азбучном реду и, иако је изузетно богато снадбевено детаљним биографијама и библиографијама, остало је непознато нашој широј културној и научној јавности

Хазари у Русији (пун списак)