Акиро Куросава

„Не могу себи приуштити да мрзим никога. Ја немам толико времена.”

МУДРЕ ИЗРЕКЕ СЕРАФИМА САРОВСКОГ

МУДРЕ ИЗРЕКЕ СЕРАФИМА САРОВСКОГ
ПОУЧНО!

Newspapers Ecumenical Васељенске новине

АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА

АМБЛЕМ ТАЈНОГ ПИСМА СВЕТА
КОНЦЕНТРИЧНИ КРУГОВИ Ралф Валдо Емерсион

Зона преливања

ЛеЗ 0009209 Зона преливања. Леонид Шејка. - ...Улазећи, дакле, у Ђубриште, могао сам без задржавања да пођем у правцу Замка, али, као што рекох, ја сам једва знао за његово постојање и, с друге стране, хтео сам да испитам све могућности, све пролазе, а још више, све ћорсокаке око великог пространства, које зовем Ђубриште. Оно је преда мном у целој непрекидности и у димензији која не може да се сагледа, да се премери, тако да од целе површине испитујем један мали део, мој део. Што се тиче Града, њега сам могао да реконструишем на основу свега овога разбацаног по Ђубришту, што је, у ствари, била одбачена неупотребљивост, а за мене много више од тога – један космос, независан од Града, иако се Ђубриште преливало у Град или чак поклапало са њим, што је вероватно и условило да сам, лутајући по Ђубришту, зашао у Зону преливања и с тешким напором свести успео да схватим да је то што имам пред собом у ствари Град.

четвртак, 28. јануар 2016.

Читати поново. - Владимир Корман

Друкчи добош / Владимир КОРМАН (1932)

If a man does not keep pace with his companions, perhaps it is because he hears a different drummer. Let him step to  the music which he hears however measured and far away. 
Henry David Thoreau
 
Не корача ли човек у корак са својим друговима, то може значити да слуша друге добоше. И нек прати музику коју чује – ма како она звучала и ма из какве даљине допирала.
Хенри Дејвид Торо (у преводу Аркадија Красиљшчикова)
Владимир Корман (1932), руски песник
Владимир Корман (1932), руски песник
Ко кроз челични систем
нађе рђали чавао
не хтеде корак јединствен,
другом се ритму давао.
Неће старе тандеме,
не мари за сузе, за крв, и
навали на душу тешко бреме –
на ризик одважен први.
Зар ја да хвалим пламом рима
буфонерију, затвор дуги?
Ко неће у корак са свима
чуо је добош други.
Трубе се оре, Рим се њише,
Хамбург одзвања од фанфара.
Зла воља коју сјединише
изли се сред Бабљег Јара.
Мени мерило није племе,
ни наручилац тиран.
Ко неће корак општи кроз време,
тај друкчи добош бира.

уторак, 19. јануар 2016.

Из Бележнице Мирослава Тодоровића

ВИЗИЈА
У спомен на Б. В.
Испод књижаре у центру града Издавачке куће која је била позната широм земље налазила се антикварница.  Догађаји у земљи која  се рушила  видели су се  и у књижари. Све мање купаца, све мање нових књига. Говорили се да ће се  Издавачка кућа приватизовати. 
Антикварница је била крцата. Доле су силазили купци и нови снадбевачи. Књиге су из својих библиотека доносили професори, градски писци, наследници који нису знали шта ће са библиотекама годинама скупљаним  и љубоморно чуваним у регалима.  Доносио сам и сам хрпе часописа и песничких збирки. На отпремници пословођа Зоран напише ком.100 Летописа…Цена колико дневне новине.

понедељак, 18. јануар 2016.

БАЈКА / ЗОРАН М. МАНДИЋ

Шлепови на Дунаву поред Апатина (снимак Зокс)


БАЈКА

Бајка је прича сакривена дубоко

Унутра испод покривача душе

Недодирљива попут срца и када затаји

Када се заустави усред дана или у сну

На чијим полицама се чувају уредно

Сложени паралелни дневници

Само би песник рекао – бајке

На вратима улаза у ту малу љупку библиотеку

Истакнута су правила за учлањење

Није лако постати неко ко ниси

Нити се уздати у милост рима које ће

Показати тајни пролаз

Једно од правила гласи

Улази полако

Међу шапатима има провокатора зато

Пази да те не одведу на другу страну и

Запамти да су на улици све жене лепе али

Када зађеш у њихове тајне

Пожелећеш да живиш у басни

Бајка је сурова замена за заблуду

Увек срачуната на борбу против

Измишљенх противника

У њеним недовршеним грађевинама

Нема никога осим влаге

Као последњим остатком разочаране воде

Праве воде су увек на путу откривања

Нове Америке

Тамо где су липе и кестени градоначелници

Басни које се не граничне бајкама нити

Примају мигранте из раја

У Христосовим метафорама може се

Прочитате и све остало из правила

Истакнутих на вратима улаза у

Малу љупку библиотеку из

Непревазиђених лепота мајке Русије

субота, 2. јануар 2016.

Писмо из Крагујевца,/ Нада Петровић


Боже, помози!
https://mail.google.com/mail/u/0/images/cleardot.gif
Мој Мирославе хвала на жељама... А ја, ево започех, дан уписивањем у дневник... И шаљем баш тако како је написано... Сирово без исправке:
                Уз прву кафу...

Ево је, стигла... Скврчила се на отирачу и чека да јој отворим... Долазила је и ноћас, алјадница пре него што сам је у дом примила, побеже главом без обзира... Припуцали гастарбајтери из прангија... Припомагали им и домаћи, алнешто мало мање неглане ли преклане... Гледам је... Тресе се ко куче на поздеру... Једва се у кућу увуче и седе крај шпорета да се огреје... Муца нешто о томе да су јој натоварили бригу што рекоше да ће да буде боља него све претходне... Ни мало дамски поче да шмрца и успут помиње да није она ништа крива за намет на вилајет... Проговори да, ако могу, сакупим паре да тужим оне горе за силовање... Буди бог с нама, које силовање? Па оно, процеди, што ти наплаћују... Телевизор не гледаш алима да платиш, елтако?- пита... “Јес вала, не гледам, алмогу да гледам нико ми не брани”, дробим у себи ко дробилица у каменолому... Па. и то што ћеш решење за пензију седам година после смрти да добијеш, елто није оно без оно?- настави... “Па оно са пушењем на јавном месту... Рекли су да и то забраним, а за клечање ништа нису помињали, ако се добро сећам”... И таман хтеде још нешто, алјој не дадох... “Ново сито на клин виси, а ти си нова, овде. Немаш још право гласа. Греј се ту и ћути. Не дам аконтацију на секирацију. Пусти ме, бре, ако Бога знаш, да бар кафу попијем. Да се разборавим...”
И тако... Ево мене где се вама јављам да је све под контролом, и ено ње где се раскравила, па се распрострла на све четири стране, стигла до чукљева, пење се ка бутинама... Ако овако настави, надоћи ће ко тесто, мало пре сумрака, до белог гркљана, а можда и предаљ више... Знам такве, пустиш их у кућу из самилости,  а после неколико сати због њих не може да се дише...
И зато, док нас све не зајаши и почне да мамуза, пријатељи драги, држте се, нек се свако за нешто увати, да нас одмах не избаци из седла...
 Живи били и здрави, па и њу дуз дибидуз да преживимо и новој врата отворимо... Има дана за мегдана... Кад смо могли последњих четврт века, нема сада предаје... Идемо даље..."

 ПС: Да не заборавим... За болести очију, рекоше да је најбоље млеко неке младомузне маме... Рекоше, ал ја се бојим да је то неко прошло време...
ПСС: Да сте би живи и здрави и да код свих нас неке добре ствари које никако нигде у свом животу да углавимо, да коначно пронађу своје легало и жљеб...

                                                                   Нада Петровић (Писмо из Крагујевца, 1. Јануар 2016.)

ПИСМА, препоручују: Михаило, спашавај нас!

ЛеЗ 0011495

"ПИСМА" препоручују








Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића. - Ови рукописи, које је сакупио, обрадио и средио Властоје Д. Алексијевић (1911–1969), садрже драгоцене податке о скоро свим личностима који су нешто значили у култури српског народа од половине 18. до почетка 20. века. Ово дело је разврстано у 16 свезака по азбучном реду и, иако је изузетно богато снадбевено детаљним биографијама и библиографијама, остало је непознато нашој широј културној и научној јавности

Хазари у Русији (пун списак)